Po­vje­re­nje gra­đa­na u opo­zi­ci­o­ne par­ti­je, na­ro­či­to one ko­je kon­sti­tu­i­šu vlast u Bu­dvi, Ko­to­ru, Be­ra­na­ma i Her­ceg No­vom, sla­bi uko­li­ko su te par­ti­je za­vi­sne od od­lu­ka cen­tra­la u Pod­go­ri­ci, sma­tra­ju po­li­tič­ki ana­li­ti­ča­ri.
Pre­ma ri­je­či­ma po­li­tič­kog ana­li­ti­ča­ra Sr­đe Vu­ka­di­no­vi­ća, cen­tra­le iz Pod­go­ri­ce sre­ćom ni­je­su mo­gle da uti­ču na od­lu­ku da se boj­ko­tu­ju iz­bo­ri u Her­ceg No­vom.
– Si­gur­no je da je ve­o­ma do­bra stvar da se Her­ceg No­vi do­bi­je i da ni­je bi­lo ona­kve ne­pro­mi­šlje­no­sti da se ne iza­đe na iz­bo­re, opo­zi­ci­ja bi si­gur­no do­bi­la i u Nik­ši­ću i to bi zna­či­lo pu­no u smi­slu pri­ti­ska na cen­tral­nu vlast da ras­pi­še van­red­ne ili pri­je­vre­me­ne par­la­men­tar­ne iz­bo­re. Gre­ška ko­ja je na­pra­vlje­na u Nik­ši­ću ne mo­že se is­pra­vi­ti, a na tom pri­mje­ru se naj­bo­lje vi­dje­lo da po­sto­ji od­re­đe­no di­ri­go­va­nje cen­tra­la iz Pod­go­ri­ce, pri­je sve­ga tu mi­slim na De­mo­krat­ski front i De­mos. Za­pa­ža se da De­mo­kra­te, kao no­va zvi­je­zda na po­li­tič­kom ne­bu Cr­ne Go­re, ni­je­su to­li­ko za­vi­sne od Pod­go­ri­ce, bez ob­zi­ra što je Alek­sa Be­čić bio pri­lič­no in­kor­po­ri­ran u iz­bo­re u Her­ceg No­vom. Vi­dje­lo se da su se oni dvo­u­mi­li oko iz­bo­ra u Nik­ši­ću, ali za­rad ne­kog opo­zi­ci­o­nog mi­ra ni­je­su že­lje­li da iza­đu. Baš za­to što ni­je­su to­li­ko za­vi­sne od svo­je cen­tra­le u Pod­go­ri­ci, De­mo­kra­te pra­ve do­bar re­zul­tat i za­to su od ok­to­bra pro­šle go­di­ne do da­nas u uz­la­znoj li­ni­ji – oci­je­nio je Vu­ka­di­no­vić.
On je na­gla­sio da gra­đa­ni lo­kal­nih za­jed­ni­ca la­ko uvi­de uko­li­ko po­sto­ji ve­li­ka za­vi­snost od cen­ta­ra iz Pod­go­ri­ce i ja­sno je da te par­ti­je ne uli­va­ju to­li­ko po­vje­re­nje gra­đa­ni­ma, što re­zul­ti­ra sla­bi­jim po­li­tič­kim re­zul­ta­tom.
Vu­ka­di­no­vić je is­ta­kao da su van­red­ni iz­bo­ri u Cr­noj Go­ri po­tre­ba pri­je svih dru­gih po­tre­ba.
– To je ne­što što tre­ba da re­lak­si­ra po­li­tič­ku at­mos­fe­ru u Cr­noj Go­ri i da ri­je­ši naj­ve­ću po­li­tič­ku kri­zu u ko­joj se dr­ža­va na­la­zi u po­sled­njih če­tvrt vi­je­ka. Či­nje­ni­ca je da se da­na­šnja vlast dr­ži na mi­ši­ći­ma. Ako vas dva gla­sa dr­že da spro­vo­di­te to­li­ko po­li­tič­ko i prav­no na­si­lje kao što ra­di DPS u Cr­noj Go­ri, zna­či da se ta vlast odr­ža­va na si­lu i da ne mo­že du­go tra­ja­ti – re­kao je Vu­ka­di­no­vić.
On je na­gla­sio da se na na­red­nim lo­kal­nim iz­bo­ri­ma u Ce­ti­nju, Moj­kov­cu i Pet­nji­ci ne smi­je do­zvo­li­ti da uslo­vi bu­du dik­ti­ra­ni iz Pod­go­ri­ce.
Ana­li­ti­čar Dra­gi­ša Ja­nju­še­vić sma­tra da je još ra­no go­vo­ri­ti o to­me da li cen­tra­la De­mo­kra­ta iz Pod­go­ri­ce to­li­ko dik­ti­ra uslo­ve ima­ju­ći u vi­du da su oni ne­dav­no pre­u­ze­li vlast u lo­kal­nim sa­mo­u­pra­va­ma na Pri­mor­ju. On uka­zu­je da je si­tu­a­ci­ja u Be­ra­na­ma ve­o­ma spe­ci­fič­na.
– Ima­mo si­tu­a­ci­ju da tu po­sto­ji kri­za te vla­sti, od­no­sno da Dra­go­slav Šće­kić po­dr­ža­va stru­ju Alek­san­dra Da­mja­no­vi­ća, što go­vo­ri da par­tij­ska cen­tra­la ne mo­že da uti­če na nje­ga. To­me go­vo­ri u pri­log i po­da­tak da je Šće­kić mo­rao da ot­pu­sti pot­pred­sjed­ni­ka op­šti­ne ko­ji je bio iz nje­go­ve par­ti­je zbog eks­pro­pri­ja­ci­je ze­mlji­šta jer je on blo­ki­rao ra­čun Op­šti­ne – re­kao je Ja­nju­še­vić.
B.Ma.


IA: Uti­caj par­tij­skih vo­đa ve­o­ma ve­lik

Uti­caj par­tij­skih cen­tra­la je ge­ne­ral­no iz­ra­žen u Cr­noj Go­ri, pri če­mu se tu naj­če­šće za­pra­vo pod­ra­zu­mi­je­va lič­ni uti­caj par­tij­skih vo­đa ili ne­ko­li­ci­ne čel­ni­ka, oci­je­ni­la je Mi­le­na Mi­lo­še­vić iz In­sti­tu­ta „Al­ter­na­ti­va”. Ona je ka­za­la da ni­zak ste­pen unu­tar­par­tij­ske de­mo­kra­ti­je, u sa­dej­stvu sa či­nje­ni­com da se ras­cje­pi sa cen­tral­nog ni­voa če­sto pre­sli­ka­va­ju na lo­kal­ni ni­vo, za re­zul­tat ima da po­li­tič­ka di­na­mi­ka iz­me­đu par­ti­ja na na­ci­o­nal­nom ni­vou dik­ti­ra i me­đu­par­tij­ske od­no­se u op­šti­na­ma.
– S dru­ge stra­ne, ima­mo si­tu­a­ci­ju da su ne­ke no­ve par­ti­je na­sta­le upra­vo iz frak­ci­ja sta­ri­jih par­ti­ja i oja­ča­le na lo­kal­nom ni­vou, što je upra­vo slu­čaj sa De­mo­kra­ta­ma. To go­vo­ri o ne­spo­sob­no­sti par­ti­ja da pri­su­stvo raz­li­či­tih stru­ja i frak­ci­ja na ne­ki na­čin „in­sti­tu­ci­o­na­li­zu­ju” i da to, umje­sto pre­pre­ke u par­tij­skom funk­ci­o­ni­sa­nju, is­ko­ri­ste za ar­gu­men­to­va­nu di­sku­si­ju o par­tij­skim pro­gra­mi­ma i pri­o­ri­te­ti­ma – ka­za­la je Mi­lo­še­vi­će­va.
Ka­ko je do­da­la, pre­go­vo­ri o for­mi­ra­nju vla­sti u Bu­dvi i tvrd­nje pred­sjed­ni­ka op­štin­skog od­bo­ra Po­kre­ta za pro­mje­ne da ni­je bio uklju­čen u pre­go­vo­re, na­kon če­ga je is­klju­čen iz par­ti­je, ta­ko­đe ilu­stru­ju, u naj­ma­nju ru­ku, ne­do­sta­tak ko­or­di­na­ci­je iz­me­đu par­tij­skih cen­tra­la i op­štin­skih od­bo­ra.